Энага ёрдамга шошади (Мишел Лароу) 13 bob

Mishel Larou. Enaga yordamga shoshadi - (13–Bob) Kitob O'zbek tilida

Энага ёрдамга шошади (Мишель ЛароуЎзбек тилида Аудиокитоб Энага ёрдамга шошади (Мишель Лароу) Ўзбек тилида Аудиокитоб 

 

МУНДАРИЖА

Ташаккурнома

Сўзбоши

Энагадан

I–Қисм. Болаларни тўғри тарбиялаш асослари

1–Боб. Оила бошқарувчиси ким?

2–Боб. Бола тарбиялашнинг  муваффақиятли беш тамойили

3–Боб. Ота ва она – якдил жамоа

4–Боб. Интизом – ҳақоратли сўз эмас

5–Боб. Ижобий, амалий ва ақлли бўлинг.

II қисм. Болаларни тарбиялаш жараёнида тез–тез юзага келадиган муаммоларни ҳал қилиш бўйича амалий маслаҳатлар

6–Боб . Чақалоқни ухлатамиз

7–Боб. Икки-уч ёшли ва мактабгача ёшдаги болаларда уйқу билан боғлиқ муаммолар

8–Боб. Нонуштага чупа–чупс ва энаганинг бошқа чекловлари

9– боб. «Бу менинг тувагим, истаган вақтимда йиғлашим мумкин!»

10–боб. Шу кундан бошлаб ҳеч қандай жазавага ўрин йўқ

11–Боб. Болага тишлашни йўқотишни ўргатамиз

12–Боб . Сўрғич ҳақида қизғин баҳслар

13–боб. Танаффус олиш вақти келди

14–Боб. Фарзандимнинг нимасидир бошқачами?

15–боб. Болани бошқа одамлар билан бирор нарсани алмаштиришга қандай ўргатиш керак?

16–Боб. Болани тозалик ва тартибга ўргатамиз

17–Боб. Рақобат ёки ҳамкорлик?

18–Боб. “Маҳлуқ”ни бўйсундирамиз

III–қисм. Ота-она қувончлари

19–Боб. Ёш болаларнинг қийин саволлари

20–Боб. Чексиз қизиқувчанлик

21–Боб. «Сен буни уддалайсан!»

22–Боб. Оталар ва оналарга қаратилган далда сўзлар


13 БОБ. ТАНАФФУС ОЛИШ ВАҚТИ КЕЛДИ

Эҳтимол, сиз англагандирсиз, бу китобнинг асосий ғояларидан бири (ва менинг болаларни тарбиялашга ёндашишим) – изчил бўлиш муҳим эканлигини кўрсатишдир. Сиз боланинг номақбул хатти-ҳаракатига бошқача муносабатда бўлишингиз мумкин, лекин тарбиялашнинг муваффақиятини белгилаш омили – сизнинг доимийлигингиздир.

Агар сиз эҳтиёткор ота-она бўлиш учун қарор қилсангиз, ёқимсиз вазиятлар бўлиб ўтганидан сўнг уларга муносабат билдиришни эмас, балки уларнинг олдини олишга ўрганинг. Бундаги фарқ нимада? Эҳтиёткор бўлмаган ота-она, агар боласи унга қулоқ солмаса ёки унинг ғашига тегса, жаҳлини сочади ва ўзининг ҳис-туйғуларини жиловламайди. Нохуш ҳодисаларнинг олдини олувчи, ўз хатти-ҳаракатларига изчил ота-она, агар боласи гапига қулоқ солмаса, олдиндан тайёрланган режасига таяниб ҳаракат қилади.

Эҳтиёткор ота-онанинг жуда ажойиб – ҳеч қачон эскирмайдиган танаффуси бор. Агар тўғри ишлатилса, бу восита жуда самарали бўлишига кафолат бераман.

ТАНАФФУС НИМА?

Бу ҳолатда, тайм–аут – сиз болани ўрганиб қолган муҳитидан ажратиб қўядиган муайян бир вақт. Икки ёки уч ёшли кичкинтойга бу вақт ўзини ҳаяжонини босиши, нафасини ростлаб олиши ва эҳтимол, ғазабланишини тўхтатиб олиш учун керак. Каттароқ бола бу вақтда ўзининг хатти-ҳаракатлари ҳақида ўйлаши мумкин (ёки ҳеч бўлмаганда у ўйлаган деб кўрсатиши учун). Агар маълум бир вақт давомида болани “портлаш хавфи” бўлган муҳитдан ажратсангиз, сиз унга қандайдир эътибор ёки қўллаб–қувватлашни рад этган бўласиз.

Болани вақтинча қаерга юбориш керак? Бунинг учун жуда кўп жойлар мавжуд: махсус гилам, кичкина стулча, хонанинг бурчаги ёки бу мақсад учун махсус белгиланган стул. Баъзи ота-оналар ҳатто бундай стулнинг ўриндиғини махсус тарзда белгилайдилар ва шу мақсадда кичик стулни танлайдилар, баъзан эса сиз билан саёҳатда осонгина олиб юриш мумкин бўлган ёзиладиган стул. Бироқ, уй шароитида, бола чиқариб юбориладиган жой ҳар доим бир хил бўлиши жуда муҳимдир. Шу мақсадда, уйингизда ётоқхона ва ҳаммомдан ташқари ҳар қандай хона тўғри келади. Аслида, ўғлингиз ёки қизингиз бу хоналар билан салбий хотираларга эга бўлмаслиги керак. Ишонинг, бола ухлайдиган ва ювинадиган жойини яхши кўриши жуда муҳим.

Мен сизга иқрор бўлишим керак, менинг деярли олти ёшга тўлган тарбияланувчиларим, вақти–вақти билан шундай танаффусни олишади, уларнинг гўдакликдаги сақланиб қолган махсус ясалган ёғоч беланчак-курсиларга тиқилиб ўтиришларини томоша қилиш жуда ғаройиб. Лекин эгизаклар ўзларининг беланчак-курсиларига жуда кўникиб қолишган, мен эса узоқ вақт давомида мустаҳкам ишлаб турган тизимни йўқ қилишни истамайман. Айниқса, эгизаклар баъзан белгиланган қоидалардан бирини бузганликларини англаб, ўз курсиларига чиқиб ўтиришади. Ва бу билан мустақил интизом нима эканлигини билишларини кўрсатишади. (Хотиржамликни топиш, ўз фикрларини тўплаш ва хотиржамроқ ҳаракат қилиш учун ҳеч қачон ҳаётларида вақт ажратмаган оналар ёки оналар борми? Одатдаги вазиятдан вақтинча четлатилган одам ўз ғазабини енгиши осонроқдир.)

Танаффус бир ярим ёшдан ошган болалар учун, айниқса, самарали бўлади. Керакли натижага эришиш учун сиз боланинг танаффуси қанча вақт давом этишини тўғри аниқлашингиз керак. Бу вақт қуйидагича ҳисобланади: бола ҳаётининг ҳар бир йили учун бир дақиқа. Бошқача қилиб айтганда, икки ёшли болани таниш муҳитдан фақат икки дақиқа давомида чиқариб туриш мумкин.

ОДАТИЙ ТАНАФФУС

Келинг, кичкина бола золим каби муомала қилганда, катталар қандай ҳаракат қилиши кераклигини кўриб чиқайлик. Агар икки яшар Шерон кичик синглисидан ўйинчоқ айиқни олса, онаси қатъий, лекин меҳр билан сўраши керак: «Шерон, илтимос, ўйинчоқни синглингга қайтар». Агар қиз дарҳол айиқни берса, ҳаммаси яхши.

Бироқ, агар бундай бўлмаса, она иккинчи қадамини қўяди. У тўнғич қизининг бўйи қадар паст мос ўтирганча, унинг кўзларига қарайди ва янада қаттиқроқ такрорлайди: «Шерон, ўйинчоқни синглингга қайтаришингни илтимос қилдим. Қулоқ солмасанг, бурчакдаги стулга ўтасан». Агар қиз бундай огоҳлантиришдан кейин итоат қилса, ҳамма нарса яхши. Лекин Шерон бир неча сония ичида онасининг сўраганини қилмаса, онаси қизининг бўйи даражасига ўтириб, қатъият билан шундай дейди: «Шерон, сен онангга қулоқ солмадинг ва ўйинчоқни синглингга қайтармадинг. Демак сенга танаффус керак».

Шу билан бирга, болани қаерга бориши керак бўлса, унга ўша ерни кўрсатсангиз, у сизни яхшироқ тушунади. Қатъий овоз, қўл ишораси ва норози қараш бола учун қизиқарли ҳаёт вақтинча тугаши ҳақидаги сигнал бўлиб хизмат қилади: кимдир оила қонунларини бузди. Агар бола итоат қилишдан бош тортса, уни қўлингизга олинг ва барча жасоратингизни тўплаб, унинг илтижолари, ваъдалари ва ишонтиришлари ҳамда ички ҳиссиётингиз билан таслим бўлишга қулоқ солмасдан, керакли жойга олиб боринг. (Бундай лаҳзаларда ўзингизни робот-одамдек тасаввур қилинг! Бақириқлар, дод–войлар, минғиллашларга қулоғингизни кар қилинг.)

Кейин унга иккиланмасдан: «Шу ерда онанг туришингга рухсат бермагунча, ўтир» деб айтинг. Катта ёшдаги болалардан фарқли равишда, икки–уч ёшгача бўлган болаларнинг кўпчилиги етарли даражада ўз–ўзини назорат қилмайди, шунингдек стулда тинч ва хотиржам ўтира олмайди. Шунинг учун, у юлқиниб ва қочиб кетишга ҳаракат қилса ҳам, стулда болани ушлаб туришдан қўрқманг. Агар буни қилмасангиз, бола вазиятни бошқаради ва танаффус қанча давом етишини ўзи белгилашини тасаввур қилади, кейин вазиятни сиз эмас, ўзи бошқараётган деб қарор қилади! Бундан яхши нарса чиқмайди. Дўстларим, бундай вазиятда, сиз ҳаракатларингизга ишонч ҳосил қилмаётганлигингизни кўрсатманг. Болани жойида ушлаб туринг ва хотиржам бўлинг. Агар ўзингизга ишонч ҳис қилмасангиз, болангизга уни кўрсатмасликка ҳаракат қилиб кўринг!

Мен интизомнинг бошқа чораларига танаффус ажратишни афзал кўраман, чунки бу чора боланинг ўзига эмас, балки унинг ҳаракатига қаратилган ва тортишувларни, бақиришлар ва баҳсларни истисно қилади. Эсингизда бўлса, болалар яхши ёки ёмон эмас, фақат шу вақтда уларнинг ҳаракатлари маъқул ёки номаъқул бўлиши мумкин. (Болага танаффус ажратиб олишини сўраганингизда, сиз ҳозирги пайтда уларнинг хатти-ҳаракатлари намунали эмаслигини ва тузатилиши кераклигини тушунасиз ва бу нарсалар сизни «ёмон уруғ» ҳосил қилганингизни ўйлашдан қутқаради.) Натижада бола муайян ҳаракатлар муайян оқибатларга олиб келишини тушуниб, муҳим сабоқни ўрганади, лекин ўзига бўлган қадр-қимматни йўқотмайди. Бола таниш муҳитдан вақтинча чиқариб юборилганда, катталар яна бир бор фарзандининг хатти-ҳаракатлари учун охир–оқибатда ўзлари масъул эканлиги ҳақида ўйлаб кўришлари мумкин.

ТАНАФФУСЛАРНИНГ САМАРАДОРЛИГИ

Танаффус самарали бўлиши учун, дастлаб ўзингиз учун қарор қабул қилишингиз ва кейин болангизни тушунчасига ундан сиз нима кутаётганингизни етказишингиз керак. Сиз хатти-ҳаракатлар мақбул эканлигини ва қайси номақбул эканлиги ҳақида жуда аниқ тушунтириб беришингиз керак. Бундан ташқари, талаблар ва тахминлар болангиз ёшига мос бўлиши керак. Мисол учун, сиз икки ёшли қиз ихтиёрий равишда синглиси билан ўйинчоқлар алмашишни кутишингиз мумкин эмас; лекин маълум бир вақтгача танаффус орқали ундан оддий ҳақиқатни, яъни синглисини ура олмаслигини ва бу яхшиликка олиб келмаслиги тушунишини кутиш мумкин. (Агар зерикарли жойда ўтириш ўзига ёқимли тажриба эканлигини тасаввур қилса.)

Иложи бўлса, танаффус дарҳол ножўя ишдан сўнг бўлсин. Бола ҳаракатлар ва улар олиб келиши мумкин бўлган оқибатлар ўртасидаги аниқ боғланишни кўриши керак, бу боланинг онгида у итоатсизлик қилганида, дарҳол бурчакка бориши билан муҳрланиб қолсин.

Бироқ, кичкинтой нотўғри иш қилишдан олдин, унга қандай ишлари автоматик равишда ва сўзсиз танаффусга олиб келиши ҳақида гапиринг. Мисол учун, агар у бировни тишласа, урса ёки бошқача ҳақорат қилса. Ўринсиз ҳаракатларга катталар билан баҳслашиш ҳам киради. Агар уч яшар бола сизга “Овозингни ўчир!” деса, дарҳол унга индамасдан қўлидан ушлаб ва танаффус учун ажратилган ерга олиб бориб: “Бу тарзда онанг билан гаплашиш мумкин эмас. Ҳеч қачон. Бунинг учун дарҳол шу ерга юборилади” деб ташлаб келинг.

Қайси ҳолатларда автоматик равишда огоҳлантиришсиз танаффус механизмини ишга тушириш ҳақида ўйлаб кўринг. Ишонч билан боланинг очиқ–ойдин ва ўжар итоатсизлиги ёки бошқаларнинг кўнглини оғритадиган ҳолларда буни бажаринг. Болаларнинг унутиши, сиз томонингиздан белгиланган қоидани тушунмаслиги ва ҳар хил «ҳалокатлар» жазоланмаслиги керак.

Кичик қоидабузарликларга кўп аҳамият бермасликка ҳаракат қилинг ва уларга бошқача тарзда жавоб беринг. Айтайлик, болангиздан тўпни жойига қўйишини сўраганингизда «йўқ» деди. Бу вазиятда унга вақт ажратишни айтиш ўрнига, «мен гапиришни ўрганганингдан хурсандман ва менга ўйнашни тўхтатишни истамаслигинг ҳақида гапириб бердинг. Кел, шундай қилайлик. Энди сен тўп оширишни амалга оширасан, кейин эса биз кейинги сафаргача тўпни олиб қўямиз».

Агар бу усул керакли натижага олиб келган бўлса, унда сиз ўзингизни кераксиз саҳналардан қутқардингиз ва сизга ҳам, болага ҳам мос келадиган йўлни топдингиз. Бундай ёндашув “йўқ” дейишни севадаган жуда ҳам кичкина болалар билан ишлаганингизда самарали бўлади. Сиз болангизга муқобил таклиф ёки ҳазил туйғуси ёрдамида унинг эътиборини чалғитиш учун ўз ҳазилкашлигингизни ишлатишингиз керак (мисол учун, уларни қитиқлаш, улар билан қувлашмачоқ ўйнаш ёки ўйинчоқларни тозалашни ўйинга айлантириб юборишингиз керак). Болани одатий ҳолатдан чиқариб олиш учун фақат тақиқланган чизиқни чизганингизда кичкинтойингиз сизнинг кўзингизга қараб, атайлаб жиғингизга тегиш ва нима қилаётганингизни кўриш учун, оёқчаларини атайлаб чизиққа босиб турганида, сиз иккиланмасдан ҳаракат қилишингиз керак.

Бола қайси хатти-ҳаракатлари номақбул эканлигини тушунганида, изчил бўлинг ва танаффусдан ҳар гал хато қилганида фойдаланинг, агар бундай усулга бир кунда бир неча маротаба мурожаат қилишга тўғри келса ҳам, бола ҳар гал шундай ҳаракатларни содир қилса ҳам, бундай бир хил ҳаракатлар учун ҳар сафар жазоланиши керак. Ҳа, кўп маротаба такрорлаш бироз зерикарли, аммо бу синалган ва ишончли усулдир. Ўйлаб кўрингчи, кучукчани ҳамма ишларини сизнинг янги гиламингиз устида эмас, кўчада бажариши учун уни кунлар, ойлар ва йиллар давомида ўргатиш керак. Сиз ўзингизни кичкинтойингизни жамиятда ўзини тутиш учун яхши ҳулқ–одобга ўргатаяпсиз ва сизга уни осон бўлади деб ҳеч ким ваъда бермаган.

Болангиз учун кун давомида бир неча марта танаффус олишингиз мумкин, шу боис, болангиз изоляцияда жуда кўп вақт қолиб кетди деб ташвишланманг. Айниқса, бирор–бир ёмон одатдан қутулиш учун ҳаракат қилсангиз, болангизни ундан қутулиши учун жуда кўп меҳнат қилишингиз керак. У сизнинг чидамлилигингизни синаб кўраётган бўлиши ҳам мумкин. Эгилманг, ўз айтганингизда собит туринг – ва сиз муваффақиятга эришасиз!

ТАНАФФУС ТУГАГАНИДАН СЎНГ

Танаффуснинг вақти тугагнидан сўнг, болангизга ўзини ёмон тутгани учун кечирим сўрашини таклиф қилинг. Шундан сўнг унга меҳр билан мурожаат қилиб, юзингиздаги қатъийлик ўрнини “мулойимлик” билан алмаштиринг ва болангизга ҳаммасини қайтадан бошлаш кераклигини ҳис этишига ёрдам кўрсатинг. Унга олдинги ўзини тутганларини эслатманг (яъни кейинги можаро бўлмагунга қадар ва жараён яна қайтарилмагунча) . В яна бир гап. Танаффус тугаганидан сўнг болангизга танбеҳ берманг, бу ётганни уриш ёки бўлмасам, гуноҳ иш қилган айбдор тавба қилганидан сўнг яна панд – насиҳат берган кабидир. Бола “жиноят” содир қилганидан, сўнг тегишли жазосини ўтагач, у озод бўлади.

Танаффус жараёнининг самарадорлигини ошириш учун, боланинг яхши ҳаракатларини пайқашга ҳаракат қилинг ва уни кўтаринкилик руҳида мақташга ҳаракат қилинг: “Ана бўлмасам, Сэмми! Пиёлангни полга эмас, стол устига қўйганинг учун сенга катта раҳмат! Баракалла!” Ва сиз боланинг ўзи ҳақида эмас, унинг хатти-ҳаракати ҳақида гапиряпсиз.

Сизнинг мақтовингиз аниқ бўлиши керак. Бола учун “Сен қандай ажойиб боласан” деган гапингиз ҳеч нарсани билдирмайди. Сиз аёлларга нисбатан яхши илтифот кўрсатишлари учун эркакларга қандай маслаҳат беришганини эшитганмисиз? Авваламбор, эркак киши аниқ гапириши керак. “Оҳ, қандай гўзалсиз!” дейиш ўрнига: “Қора сочларингиз ой нурида товланиши қандай ажойиб!” ёки: “Сизнинг табассумингиз хонани ёритади!” дейиш керак. Биз, аёлларга барча афзалликларимизни санаб кўрсатсалар жуда ёқади. Болалар учун ҳам худди шундай! “Сен жуда яхши акасан!” дейиш ўрнига: “Синглингнинг қўлини майин силаётганинг менга жуда ёқади!” дейиш яхшироқдир.

ОТА-ОНАЛАР УЧУН ТАНАФФУС

Болаларни тарбиялаш баъзан биз учун инсон кучидан ортиқдек кўриниши мумкин. Баъзан ўзингизни эсанкираётгандек ҳис қилишингиз мумкин. Агар шундай бўлса, дарҳол болани, масалан, каравотга, манеж ёки тўсиқ ўрнатилган бошқа бирор жойга кўчиришингиз керак... ва ўзингизни тинчлантириш ва қўлга олишингиз лозим. Агар ўзингиз учун танаффус олсангиз, бу ёмон ота-онасиз дегани эмас. Бундан ташқари, бундай чора сизни энг яхши ота-она бўлишингиз учун ёрдам беради. Фақат сиз бир оз дам олиб, ўзингизга келиш учун болангиз хавфсиз жойда эканлигига ишонч ҳосил қилинг.

Сеҳрли «бир–икки–уч»

Мен бу муҳташам усулни ихтиро қилганим билан фахрланишни истар эдим, аммо тан олишим керакки, бу ундай эмас. Томас Феланнинг «Сеҳрли “бир–икки–уч”» китоби («1–2–3 Magic», Thomas Phelan) – ушбу усул ёрдамида кераксиз асабийлашишнинг олдини олиш мумкинлигини тушунтиради. Агар сиз мўъжизани кўрмоқчи бўлсангиз, ушбу китобни ўқинг ва унда берилган тавсияларга амал қилинг.

Фелан усулининг энг кучли томони шундаки, у ҳиссий стрессни талаб қилмайди, энг муҳими, ҳаракатларнинг аниқ кетма–кетлигидир. Бу усул ҳар қандай ота-онага мос келади, чунки унда қатъийлик ва мулойимлик уйғунлашади, чунки оналар ва оналар интизомни сақлаб қолиш учун бошқа чора–тадбирларга мурожаат қилиб, ҳарбий парад майдонида қўрқаётган сержантларга айланади ёки ҳаддидан ошиб, фарзандларига ҳамма нарса қилишга рухсат берадилар. Мўъжизавий “бир–икки–уч” техникаси туфайли болада яхши хулқ–атвор кўникмалари ривожланади ва ота-она стрессга учрамайди, ўз қадр–қимматини туширмайди ва болани камситмайди.

Феланнинг усули кетма–кет ҳаракатларни бажаришни ўз ичига олади. Биринчидан, сиз унинг хатти-ҳаракатлари номақбул эканлигини болага айтишингиз керак. Иккинчидан, болани сиз кутган ишни бажаришга ундаш, яъни уларни ёмон хулқдан яхши хулққа ўтишга ундаш. Учинчидан, болани жазолагунга қадар ва у жазолангандан сўнг, бола билан ишончли муносабатларни мустаҳкамлаш учун қадамлар бошлаш .

Мана, менинг амалиётимдан «бир–икки–уч» сеҳридан фойдаланишга мисол.

– Фрайзер, машиналарни ташлаб бўлмайди. Илтимос, бас қил.

Фрейзер машинани отишда давом этмоқда.

– Мен учгача санаяпман, Фрейзер. Машинани полга қўй ва у билан полда ўйна. Бир!

Бола яна машинани отади.

– Икки, Фрайзер.

Ва яна машина ҳавога учади.

– Уч. Менга машинани олиб кел ва бурчакка тур.

Бу услуб Фрейзер учун яхши ишлади. Мен индамадим, илтимосимни юз марта такрорламадим, ёлвормадим, лекин унинг номақбул хатти-ҳаракатларига хотиржам чек қўйдим.

Сиз: “Нима учун болага уч марта имконият бераяпсиз? Ахир у биринчи мартадаёқ итоат қилиши керак эмасми?” деб сўрашингиз мумкин. Катталар сингари болалар ҳам “бошқа тезликка ўтиш”лари ва нима дейилганини тушунишлари муҳимдир. Улар ўрганмоқдалар ва биринчи сўз доимо ҳам уларнинг қулоғигача етиб бормайди! Сеҳрли «бир–икки–уч» сизни қайта-қайта чақиришдан, бақиришдан ва камситишдан йироқ бўлиш имконини беради ҳамда фарзандингизни сизнинг талабингизга жавоб беришга ўрганади.

«Сеҳрли “бир–икки–уч”» китоби икки миллиондан ортиқ нусхаларда сотилди ва уни кўплаб китоб дўконларида ёки Интернетда топишингиз мумкин. Фарзандлари икки–ўн икки ёшгача бўлган ота-оналар учун бу китоб бебаҳо ахборот манбаидир. Бу мен билан ишлайдиган оилаларда албатта ўқилиши керак бўлган китоблардан биридир.

ТАНАФФУСГА МУҚОБИЛЛАР

 Танаффуснинг бола хатти-ҳаракатини керакли йўналишда жамлаш учун ёрдам берувчи бир қанча муқобиллар.

Диққатни ўзгартириш

Айни пайтда боланинг номақбул хатти-ҳаракатини тўхтатиш учун, сиз унинг эътиборини бошқа тарафга чалғитишингиз мумкин. (Мана бу эски дунё каби қадимий усуллар: «Вой! Деразадан ташқарига қара! Бу нима? Тракторми?» Агар зудлик билан йиғлаётган боланинг эътиборини чалғитиш керак бўлса, бу ажойиб ишлайди. Ойна ва деразалар бу мақсад учун мувоффиқдир.) Бу муқобил афзаллик, шу йўл билан эмаклаётган болани ўзининг атрофидаги ҳар бир нарсада: ўйинчоқдан тортиб, то Берта холанинг қаҳва ичадиган шиша столигача буюк тадқиқотчи бўлишга ундайсиз. Болалар жуда ёш бўлганларида, улардан бирор нарсани олиб қўйилганини ва шу билан бирга, ўрнига бошқа нарса берилганини тезда унутадилар.

Мана типик сценарийлардан бири. Сизнинг кичкинтойингиз розетка томонга эмаклаб кетаяпти. Бу вазиятда, уни кўтариб олиб, «бурчакка қўйиш»ингиз шарт эмас. Шунчаки уни хонанинг бошқа қисмига кўчиринг ва розеткага бора олмаслик учун унинг йўлини тўсиб, ўтириб олинг. Агар сизнинг қўл остингизда тўп бўлса, уни ўйин билан чалғитиш мумкин ва бу ҳаммасидан яхшироқ бўлади!

Бундай танаффуснинг камчилиги шундаки, сиз болага маълум ҳаракатлар мумкин эмаслигини тушунтира олмайсиз. Сиз, “розетка билан ўйнаш мумкин эмас. Сени ток уриши мумкин” дея оласиз, холос. Агарда бола сабаб ва оқибатнинг боғлиқлигини англаш учун жуда ёш бўлса, у сўзларингизнинг маъносини тушунмайди. Шу сабабли диққатни ўзгартириш усули чақалоқлар ва эмакловчи болалар билан шуғулланувчилар учун кўпроқ мос келади.

Табиий оқибатлар

Вақт ўтиб, мен тарбияланувчим итоатсизлигининг табиий оқибатларидан хурсанд бўлишга ўргандим, айниқса, қишда кўчага чиқишда куртка кийишни истамайман, деб айтишганида. Фикрини ўзгартириш учун уларни совуқда икки сония давомида курткасиз қолиши етарли бўлади. Бу улар билан йигирма дақиқа давомида нима учун ташқи кийим кийиш кераклиги ҳақида баҳслашишдан яхшироқдир.

Шунингдек, бола атрофига озиқ–овқат отганида танаффуснинг бу муқобили самарали бўлади. Сиз унга ўз ҳаракатлари оқибатларини ҳис қилишликка рухсат берасиз. Агар бола овқатни ерга ташласа, энди унга овқат берилмайди ва оч қолади – бу ёмон хулқнинг табиий натижасидир. Сабоқ шундан иборат: «Агар сен овқатни ерга ташласанг, уни бошқа олмайсан». Ташвишланадиган ҳеч нарса йўқ: кичкинтойингиз бир марта овқатни емаса, очликдан ўлмайди. (Агар сиз кичик болани тушликдан маҳрум қилган бўлсангиз, унга ярим соат ёки итоатсизлик кўрсатганидан кейин бир соатдан сўнг, калорияли овқат бериш тавсия этилади. Бу вақт бола ўзини ноқулай ҳис қилиш учун етарли, лекин уни очликдан ўлдириш учун етарли эмас.)

Бола бундай сабоқни олиб – агар бу дарс унинг ҳаёти ва саломатлиги учун хавфли бўлмаса – қимматли ҳаётий тажрибага эга бўлади. Бу муқобилдан фойдаланаётганда соғлом ақлга таянинг ва унутманг – ҳаракатларимизнинг табиий оқибатлари ҳаётда кўпинча биз учун энг яхши мураббийдир!

Мантиқий оқибат

Ушбу танаффуснинг олдинги ҳолатдан сезиларли фарқи бор. Биринчи ҳолда, сиз воқеаларнинг кечишига аралашманг, ҳамма нарса ўз ўрнида бўлсин. (Масалан, қишда пўстинсиз чиққанингизда, совқотасиз.) Иккинчисида – сизга ҳам, болангизга ҳам ақлларингизни ишлатишга тўғри келади. Мисол учун, сиз болангиздан қўғирчоқни кўтариб олишни сўрасангиз ва у рад этса, унда сиз қўғирчоқни ердан оласиз, лекин ҳаракатингизнинг мантиқий оқибати шундаки, сиз болага бу қўғирчоқ билан энди ўйнашга рухсат бермайсиз. Агар сиз болангизни нонуштага чақирсангиз ва у ўрнидан турмаса, унинг итоатсизлигининг мантиқий оқибати нонуштадан кейин идишларни ювиш талабингиз бўлиши мумкин. Бошқа сўзлар билан айтганда, сиз мантиқан муайян оқибатларни боланинг нотўғри ҳаракатлари билан боғлайсиз ва ўз сўзларингизни дарҳол ҳаракатга келтирасиз.

Агар бола тушлик пайтида ўз ўриндиғида «тўғри» ўтиришдан бош тортса ва ундан туришга ҳаракат қилса, уни ўша стулдан танаффус майдонига кўчиринг, у ўша ерда овқатланишни ёлғиз ўзи тугатишга мажбур бўлади. Бундай ҳолатда бола воқеаларнинг қуйидаги мантиқий муносабатларини ўрната олади: «Агар мен стулдан турсам, столда ҳамма билан овқатланишга рухсат берилмайди». Болангизнинг стулда туришга уринишининг табиий оқибатлари жуда жиддий бўлиши мумкин: у йиқилиб, жароҳатланиши мумкин эди. Ушбу муқобилни аввалги таҳрирланган, такомиллаштирилган вариант сифатида ўйлаб кўринг.

Болангизни яхши хулқи учун бу усул билан қандай рағбатлантириш мумкин, бу ҳақда ҳам ўйлаб кўринг. “Нима учун биз қилаётганимизни содир этамиз?” («Why We Do What We Do?») ажойиб китобда тадқиқотчилар шундай хулосага келишган: яхши хатти-ҳаракатлар учун мукофот (қимматлироқ ёки зўр таассурот) қанчалик «мантиқий» бўлса, болада шунчалик ўзини яхши тутиш учун ички туртки бўлади. Математикадан яхши баҳо олгани учун пул мукофоти, болага компьютерда қизиқарли математик ўйин ўйнашидан кўра камроқ таъсир кўрсатади. Сизнинг кичкинтойингиз ерда ётган ўзининг ўйинчоқларни тўпласа, сиз уни рағбатлантириш учун ушбу усулдан фойдаланишингиз мумкин: олдин ундан озода хонани бир кўздан кечиришини сўранг ва кейин полга адёлни ёйиб ва унга қулай ўтиргач, болага бирга китоб ўқишни таклиф этинг – “Энди пол шундай тозаки” деб айтинг.

Писанд қилмаслик

Уйда яшовчи барча катталар боланинг номақбул хатти-ҳаракатларига, яъни минғиллашига ёки жазавасига эътиборсизлик ва писанд қилмасликларини кўрсатсалар, танаффуснинг бу муқобили самарали бўлади. Бу услуб ишлаши учун, ҳар бир киши боланинг қайси ҳаракатларини писанд қилмасликни билиши керак. Одатда, оддий одамлар, шу жумладан болалар, керакли натижага олиб келмайдиган ишларни тўхтатадилар. (Эҳтимол, сиз телбалик белгиларидан бири, одам бир хил ҳаракатни, турли натижалар олиш учун давом эттиришидан иборатлигини эшитгандирсиз?)

ҚАНДАЙ ТАЪСИР ЧОРАЛАРИГА ЙЎЛ ҚЎЙМАСЛИК КЕРАК

Мен сизга болаларга таъсир кўрсатишнинг айрим чораларидан самарадорлиги бўлмаганлиги сабабли, улардан қочишингизни маслаҳат бераман. Энагалар (шунингдек боғча мураббийлари ва мактаб ўқитувчилари) ишида эса интизомни сақлаш чораларидан бирини қўллаш бутунлай истисно қилинади. Мен, албатта, чексиз мунозараларнинг мавзуси бўлган жисмоний жазони назарда тутяпман.

Болани уриш керакми ёки йўқми?

Баъзи мутахассислар, болани калтаклаш жоиз, деб ҳисоблашади, лекин бу таъсир чорасининг энг катта тарафдорлари ҳам кўплаб чекловларни кўрсатишади: масалан, ғазабингиз қўзиса, болангизни уриш мумкин эмас, ўзингизни идора қилмасликнинг кичик бир эҳтимоли бўлса ҳам, буни қилиш мумкин эмас. Болани қўл ёки таёқ билан калтаклаш борасида, нима унга кўпроқ ва камроқ зарар етказиши ҳақида ҳали ҳам мунозаралар мавжуд. Мен билишимча, жисмоний жазо жуда кўп муаммоларни ўз ичига олади, булардан энг охиргиси, болани уриш бу тарбиялаш эмас, балки камситиш деб ҳисобланади.

Кўпчилик жисмоний жазо тарафдорларининг хатти-ҳаракатлари мантиғини зиддиятли деб ҳисоблайди: «Мен боламни бошқа болани урмасликка ўргатиш учун урдим». Баъзи масиҳийлар, кўпинча Қадимги Аҳддаги оят ёки ибора маъносини контекстдаги маъносидан узиб талқин қилиб, ҳудди Худо жисмоний жазо ғоясини қўллаб–қувватлайди, деган фикрни тасдиқлаш учун, уларга мурожаат қиладилар. Мен илоҳиётчиларга бу баҳсларни қолдираман, лекин мен Исо Масиҳ ҳар доим болалар билан янада юмшоқ бўлишни истаган, деб ишонаман. Исо шундай деган: “Болаларга йўл беринглар, Менинг олдимга келишларига тўсқинлик қилманглар! Зеро, Осмон Шоҳлиги шундайларникидир” (Матто 19:14).

Исонинг болаларга бўлган муносабати Унинг одамларга бўлган чексиз севгиси ва уларга ҳақиқатни тинч, тажовузкор бўлмаган йўллар билан ўргатиш истаги нуқтаи-назаридан қаралиши керак. (Ҳа, бир вақтлар Исо савдогарларни қамчи билан маъбаддан ҳайдаб чиқарганди. Лекин эътибор берингки, Исо савдогарлар муқаддас жойда заиф ва камбағалларнинг ишончини суиистеъмол қилганидан ғазабланган эди. Худди шу тарзда, ота-оналар фарзандларини безорилар ёки ундан ҳам ёмонроқ бўлганлардан ҳимоя қилишга шошиладилар. Исони савдогарларни маъбаддан қувиб чиқаришга ундаган ҳис-туйғулар ва ҳимоясиз болакайни жазолаш учун таёқ ёки камар олган катталарнинг сабаблари ўртасида катта фарқ бор.)

Кўндириш

Ишонтириш ва кўндириш – чақалоқлар ва уч ёшгача бўлган болалар билан ишлаганимизда, деярли ҳеч қачон керакли натижани бермайдиган яна бир таъсир чорасидир. Ўйнашни тўхтатишни истамайдиган икки ёшли болага шундай денг: “Менинг шириним, энди ўйнашни тўхтатиш ва ақлли бўлиш вақти келди. Агар сен ухламасанг, унда сен чарчайсан ва хархаша қилишни бошлайсан. Сен дам олишинг керак, бу эса ҳозирнинг ўзида ўйинчоқни қўйиб, ухлаш учун каравотингга ётишинг кераклигини билдиради. Майлими?"

Ажойиб нутқ. Аммо одатда бундай нутқлар вақт ва кучни беҳуда сарфлайди. Яхшиси, болага ухлаш вақти келганини ва: “Энди эса ухлашга кетаяпмиз!” деб уни каравотига олиб боринг.

ҲАР БИР БОЛАГА ЎЗИГА ХОС ЁНДАШУВ

Биз биламизки, барча болалар турли хил феъл–атвори ва ривожланиш даражалари билан фарқ қилади, ҳар бир болага ўзига хос ёндашувни топиш жуда муҳим. Сиз қандай усул (ёки уларнинг бирикмаларини) танлаган бўлсангиз ҳам, агар изчил бўлсангиз, ўзингизни қўлга олиб, болангизни хўрламай ва умидсизлика туширмасдан, унинг ёмон ҳулқ–атворини йўқотишга диққат қилсангиз, керакли натижани оласиз.

Болаларни тарбиялаш мураккаб ва чалкаш иш деб ўйлайсизми? Барча бу усуллар! Барча бу назариялар! Азиз оналар ва оталар, сиз ўзингизнинг ички овозингизга ишонинг, ўзингизга ва фарзандларингизга энг муносиб нарсани танланг. (Ҳар бир кишининг ўз феъли борлиги учун, ҳар бир болага индивидуал ёндашув керак бўлади, шунинг учун бир хил дастур бир хилда қўлланилганда камдан кам натижа беради.)

Болаларни тарбиялашнинг турли усуллари билан танишганингиздан сўнг, юрагингизнинг овозини тингланг, лаҳзали ҳис-туйғулар ҳақида унутинг ва соғлом фикрга амал қилинг, шунда шак-шубҳасиз, сиз болангиз учун нима қилган бўлсангиз ҳам тўғри бўлади.

Сизга ишонаман!


Книга на Узбекском языке: Няня спешит на помощь (Мишель Лароу) 

Почему стоит купить  книгу Мишель Лароу «Няня снова спешит на помощь»?

Трудно уложить ребенка спать? Не знаете, как вести себя, клогда он закатывает истерики или отказывается от еды? Не отчаивайтесь — НЯНЯ СПЕШИТ НА ПОМОЩЬ!
Делясь своим богатым опытом работы с детьми, автор подсказывает читателям, как справляться с проблемами, чаще всего возникающими при воспитании маленьких детей. С христианских позиций Лароу раскрывает основопологающие истины, благодаря которым мамы, папы и дети смогут получать больше радости от общения друг с другом.



Shu bobni eshitish:


AUDIOKITOB ►
butun kitobni tinglang

Kitoblar

Qaysi kitoblarni tinglashni istaysiz?
Qaysi kitoblarni tinglashni istaysiz?

docs.google.com/forms

Xush kelibsiz!

Яхши аудио Китоблар
Audiokitoblar Uzbek tilida


Kinolar va Multiklar
Kinolar Uzbek tilida


Audiokitob - Injil Uzbek tilidagi. Yangi Ahd
Audiokitob Injil Uzbek tilidagi. Yangi Ahd


Аудио Кутубхона
Audiokitob Uzbek tilida

Telegram bot: @audio_kito_bot
Kanal: @kitoblar_elektron_uz



Sharhlar

...ҳар куни — байрамнинг биринчи кунидан охирги кунигача Худонинг Таврот китобидан ўқиб берди...

...kunidan oxirgi kunigacha Xudoning Tavrot kitobidan o‘qib berdi...
Naximiyo 8:18



Yaxshi audio kitoblarni yuklab oling uzbek tilidagi

Фарзандингиз учун қай тариқа чўпон бўлиш мумкин? (Тед Трипп)    Энага яна ёрдамга шошади (Мишель Лароу)    Сандон устида (Макс Лукадо)  Гувохлик ва биография (Николай Бойко Ерофеевич)    Турмуш ўртоғингиз нотўғри ёъл тутганда, Сиз тоғри ёъл тудинг (Лесли Верник)    Матонат соҳиби (Джош Макдауелл)    Бахтли оила (Абдулла Рашидов)    Zamonamiz durdonasi (Nikolay Boyko)    Худди Исо Каби (Макс Лукадо)    Уни Нажоткор деб аташлари таажжубли эмас (Макс Лукадо)    Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Худо жуда яқин келди (Макс Лукадо)    Эски Аҳд аёллари ҳақида вазлар (Чарлз Спержен)    Iso bizning taqdirimiz (Vilgelm Bush)    Сиз осмонда қилолмайдиган иш (Марк Кехилл)    Дарбадар ўғил (Чарлз Спержен)    Ҳомиладорлигим кундалиги (Вера Самарина)    Иброҳимнинг оиласи: парчаланган шажарани шифолаш (Дон Мак-Керри)    Зулматдаги нур (Доктор Джеймс ва Ширли Добсон)    Митти Тиллақўнғиз ва Серқуёш ўтлоқзор аҳолиси (Майя Огородникова)    Подшоҳнинг сири  (Урусла Марк)    Яна қароқчилар қўлидами? (Урусла Марк)    Қароқчиларникидай  эмас (Марк Урусла)    Эътиқод уфқлари (Георгий Винс)    (Биродар Андрей ва Алекс Янсен) Сирли масиҳийлар    Масиҳийлик таълимоти асослари (Роберт Спраул)    Ҳаёт бўронларига бардош беринг (Пол Эстебрукс)    Абадийликка ишонаман (Николай Ерофеевич Бойко)    Ўсмир ибодатининг кучи (Сторми Омартиан) kitob Uzbek tilida    Чегарасиз хает (Ник Вуйчич) kitob Uzbek tilida    Севимли инсоннинг ҳаёти (Генри Нувен) kitob Uzbek tilida    Довюраклар (Макс Лукадо) kitob Uzbek tilida    Бирга қилинган ибодатнинг қудрати (Сторми Омартиан) kitob Uzbek tilida    Хузур халоват амрлари (Джон Макартур) kitob Uzbek tilida    Саботли инсон (Джош Макдауелл) kitob Uzbek tilida    Shijoatkor (Nik Vuychich) kitob Uzbek tilida    Мақсад Сари Йўналтирилган Ҳаёт (Рик Уоррен) kitob Uzbek tilida    Чалғитиш номли душман (Джон Мэйсон) kitob Uzbek tilida    Мафтункор Гўзаллик (Джон ва Стейси Элдридж) kitob Uzbek tilida    Севги ва ҳурмат (Эмерсон Эггерих) kitob Uzbek tilida    Ayollar... (Nensi Demoss) kitob Uzbek tilida    Хакиат асоси (Джон Стотт) kitob Uzbek tilida    ИБОДАТГЎЙ АЁЛНИНГ КУЧИ (СТОРМИ ОМАРТИАН) kitob Uzbek tilida    ТЎҒРИ ҚАРОР (Джош ва Дотти Макдауэлл) kitob Uzbek tilida    Нега? (Филип Янси) kitob Uzbek tilida    Hayotdagi yetakchilik va ijodiy salohiyat (Rik Joyner) kitob Uzbek tilida    Ishayo 53 sharxlar (Mitch Gleyzer) kitob Uzbek tilida    Xudoga qay tarzda manzur bolish mumkin (Robert Charlz Spraul) kitob Uzbek tilida    Mukaddas ruxning siri (Robert Charlz Spraul) kitob Uzbek tilida    Ota-ona ibodatining kuchi (Stormi Omartian) kitob Uzbek tilida    Muhabbat tilsimi (Djosh Makdauell) kitob Uzbek tilida    Xudoning qalbiga mos erkak (Jim Jorj) kitob Uzbek tilida    Enaga yordamga shoshadi (Mishel Larou) kitob Uzbek tilida    Bolaning nazaridagi qahramon (Djosh Makdauell) kitob Uzbek tilida    G‘alamisning xati (Klayv Steyplz Lyuis) kitob Uzbek tilida    Dolzarb Savollarga Javoblar (James Paker) kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Bolalar Audiokitob Uzbekcha    Bolalar kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Hamdu Sanolar Uzbekcha    Hamdu Sanolar - Imon yuli. Uzbek musika



Kitobook – Kitoblar, AudioKitoblar: Инжил ва Muqaddas Kitob ва Инжил Каракалпак