Эзгулик Учун (Чарлз Стенли) 2 bob

Чарльз Стенли. Эзгулик учун азоб чекиш - (2-боб) Узбек тилида     

Ezgulik Uchun azob chekish (Charlz Stenli) Audiokitob Uzbek tilida.Audiokitob Uzbek tilida

                         

Мундарижа

Кириш

1-боб   Азоб-уқубатлар марҳамат бўла оладими?

2-боб   Худо бизга энг яхшисини истайди

3-боб   Нима учун биз азоб тортамиз?

4-боб   Азобнинг мазмунини тушунишимиз йўлидаги тўсиқлар

5-боб   Шифо топиш нима дегани?

6-боб   Руҳий етукликка эришиш

7-боб   Тор-мор бўлиш жараёни 

8-боб   Тор-мор бўлишга қарши бизнинг исёнимиз 

9-боб   Қандай қилиб кўп самара берадиган новда бўлиш мумкин 

10-боб   Марҳаматлар ҳақидаги ваъда

Эпилог   Сизлар учун менинг ибодатим


 2 – боб ХУДО БИЗГА ЭНГ ЯХШИСИНИ ИСТАЙДИ

Ҳужумлар ва фалокатларга дуч келганимизда, биз кўпинча норози бўлиб, шундай савол берамиз: “Худо қаерда? Нега У бундай ҳолатга йўл қўяди?”

Ушбу саволни берар эканмиз, биз шундай фикр юритамиз: эҳтимол, бизга нима бўлишидан Худо бехабардир, акс ҳолда бундай бўлишига У йўл қўймасди, ёки бўлмаса, У бизни энди севмай қўйди. Ахир, Худо бизни севганида эди, бизни қийинчиликлардан ва кулфатлардан У албатта ҳимоя қилган бўлар эди.

Бироқ шунга ўхшаш қарашлар хато, ўринсиздир.

Гап шундаки, Худо ҳаммасини билади. Ва У бизни севади.

“МЕНИНГ ҚУЛИМГА ЭЪТИБОР БЕР”

Оғир кунларга дуч келганимизда ёки бошимизга ғам-ташвиш тушганда, биз кўпинча шундай ҳолатга тушиб қолишимизга айбдор кишини қидирамиз. Жавоб тариқасида қуйидаги икки гапдан бирини танлаймиз: “Бу шайтоннинг иши” ёки “Худонинг бизга юборган синови”, деймиз.

Аслида, гап мана нимада: бу - Худо бизни синаш учун юборган шайтоннинг иши.

Аюбнинг тарихини бир эслаб кўринг.

Муқаддас Китобда Аюб ҳақида: “бенуқсон, адолатли ва Худодан қўрқадиган, ёвузликдан эса йироқлашадиган” киши деб ёзилган (Аюб 1:1).

Кунларнинг бирида шайтон Худонинг олдида турди ва Раббий ундан сўради: “Менинг қулим бўлмиш Аюбга эътибор бердингми?” (Аюб 1:8).

Шайтон шундай жавоб берди: “Аюб бекордан-бекорга Сендан қўрқармиди?! Унинг хонадонини, ўзини, бор нарсасини ҳимоя қиласан-ку! Ҳар бир қилган ишига барака берасан. Қара, унинг мол-қўйлари бутун юрт бўйлаб ёйилган...” (Аюб 1-9:10).

Худованд Аюбнинг бор-йўғини олиб қўйишни, фақат унга қарши қўл кўтармасликни шайтонга буюрди. Шайтон шундан фойдаланиб Аюб нимага эга бўлган бўлса, бор-йўғидан маҳрум қилди, шу жумладан, унинг болаларини, хизматкорларини ва мол-қўйларини йўқ қилди. Шунда Аюб деди: “Онамнинг қорнидан яланғоч туғилдим, дунёдан ҳам яланғоч кетаман. Ҳамма нарсамни Худо берган эди, Худонинг Ўзи олиб қўйди. Эгамнинг номига ҳамду санолар бўлсин!” (Аюб 1:21). Шунча кўргуликлардан кейин ҳам, Аюб Худони айбламади.

Бир куни шайтон яна Эгамизнинг ҳузурига келди, ва Эгамиз ундан сўради: “Қулим Аюбни кўрдингми? Қара, у ҳали ҳам солиҳлигида маҳкам турибди” (Аюб 2:3).

Шайтон шундай жавоб берди: “Инсон жонини сақлаб қолиш учун бор нарсасини беради. Унинг суягига ва танасига қўлларингни теккизиб, унга дард бер, шунда у Сенинг исмингна улуўлармикин?(Аюб 2:4-5).

Шунда Эгамиз Аюбни шайтоннинг қўлига топширади ва фақат уни тирик қолдиришини шайтонга буюради. Шайтон шундай қилдики, Аюб бошидан оёғигача жирканчли яралар билан қопланди. Аюб ниҳоятда азоб чека бошлади.

Аюбнинг хотини унга Худони лаънатлашни ва шундан сўнг ўлиб қўя қолишини маслаҳат берди. Аюбнинг дўстлари келиб, унинг дардини янада мушкуллаштирдилар. Ва ниҳоят, Аюб Худога шундай деб мурожаат қилди: “Ҳа, биламан, Сен ҳамма нарсани қила оласан. Сенинг режаларингни ҳеч ким буза олмайди” (Аюб 42:2).

Аюб азоб чекаётганини, ниҳоятда оғир синовларга дучор бўлганини Худованд билар эди. Ёлғиз Ўзига аён бўлган тушунчаларга асосан Худованд шундай қилди. Бироқ Эгамиз Аюбни бир дақиқага ҳам ёлғиз қолдирмади. Аюб бошидан кечирганларнинг ҳаммасидан У бохабар эди. Ва Худованд Аюбни поклаётганини Ўзи билар эди.

Бизга келсак, ҳар сафар биз қийналишга дуч келганимизда, қуйидагиларни эсдан чиқармаслигимиз керак: Худо ҳаётимизнинг бошини ва охирини кўра билади. Ва Худо, биз бу дунёда, ерда тўлиқ англай олмайган порлоқ келажакни белгилаб қўйибди.

Аюб ўз дўстлари учун ибодат қилганида, унинг Худога ҳеч қандай саволлари йўқлигини айтди. Қолаверса, фақатгина Худода ўз бандаларидан нима хоҳласа, шуни сўрашга ҳуқуқи борлигини Аюб англаб етди. У солиҳ ва итоатгўй инсон эди. Худо Аюбга яна ҳузур-ҳаловатли ҳаётни қайтарди. Худованд Аюбни марҳаматлаб, унинг бутун мол-мулкини икки баробар кўпайтирди, олдингидан ҳам кўп баракали қилди. Аюбнинг ака-укалари, опа-сингиллари, барча таниш-билишлари қўллаб-қуввватладилар. Аюб яхши яшаб, узоқ умр кечирди.

Бизнинг азоб-уқубатларимиз, ташвишларимиз қанчалик оғир бўлмасин, Худованд биз учун ҳар доим бахтли келажакни ёзиб қўйибди. Ҳаётимиздаги оғир даврлар – бу охири эмас, аксинча, бу бизни янада шарафли бўлган келажакка бошловчи вақтинчалик даврдир.

Ҳа, Худо ҳаммасини билади. Ва Худованд бизни севади.

ХУДОВАНД ҲАР ДОИМ СЕВГИ БИЛАН ҲАРАКАТЛАНАДИ

Бизнинг ҳаётимизда Худованднинг қилган ишларини ва ҳаётимиз давомида У йўл қўйган ва содир бўлган барча воқеаларни бир нарса бошқаради – бу севгидир.

Ҳаётимизда рўй бераётган умидсизлик ва қийналишлар Худованднинг раҳмсиз, шафқатсиз, бағритош ёки золимлиги учун эмас. Асло ундай эмас! Ҳаммаси аксинча. Ҳаётимиз қандай воқеалардан иборат эканини ёки ҳаёт қандай кечиши мумкинлигини Худо олдиндан кўра билади ва Унинг Ўзи бу билан севгига тўла бўлган руҳий муносабатларни истайди. У биздаги барча ижобий ҳислатларни намоён қилишни хоҳлайди, токи биз Унинг севгисини, донолигини, куч-қудратини ва марҳаматини ҳис қила олайлик. Биз марҳаматларга эришишимиз учун У бизнинг ҳаётимизда эзилишларга йўл қўяди.

Худо ҳеч қачон қаҳр-ғазаб орқали бизни эзишга интилмайди. У бизни ниҳоятда севгани учун ҳаётимизга аралашади, бизни бефарқликда қолиб, гуноҳларга ботиб, ўжарлик билан ўз ҳаётимизда Унинг иродасини бажармаётганимизга тинчгина қараб тура олмайди. Худованд чин дилдан бизни шунчалик севдики, бизнинг асло ўзгармаётганимизни бефарқлик билан кузатмайди. Севги Худовандни бизни ўзгартиришга, тавба қилдиришга, руҳан етук инсонларга айланиб, тана, руҳ ва қалб ҳақида ўйланишимизга ёрдам беради. Худованд бизни шунчалик севадики, У биз билан яқин мулоқот қилишга интилади. Биз Худони рад қилиб, Унга қарши чиқар эканмиз, бундай яқин мулоқотнинг имкони бўлмайди. Худо бизнинг ҳаётимиздаги барча гуноҳларни йўқ қилишни хоҳлайди. У интиқлик билан бизни мулоқотда ва фаол руҳий хизматда бўлишимизни истайди.

Севги Худога бизни тарбиялашни ва бизни жазолашни мажбур қилади, токи биз Унинг ердаги иродасини бажаришимиз учун руҳан поклана олайлик.

ТАРБИЯ ЁКИ ЖАЗО

Ҳар қандай жазони биз кўпинча қасос сифатида қабул қилиб, хатога йўл қўямиз. Шунинг учун жазо қандай мақсадда қўлланилаётганини тўғри тушунишимиз керак. Тарбия ва жазо – бу икки турлича тушунча.

Жазо қасос сифатида фақатгина имонсизларга нисбатан қўлланилади. Бу Худо ғазабининг зоҳир бўлишидир. Кимки Худонинг ғазабидан гуноҳкорни тўсиш қобилиятига эга бўлган яккаю ягона Қўзини рад этса, ана ўша имонсиз Худонинг ғазабига учрайди. Гуноҳ қаерда учрашидан қатъий назар, муқаддаслик ва поклик Худони унга қарши курашишга мажбур қилади. Худо ҳар қандай бинонинг қоронғу бурчакларини ёритувчи порлоқ нур каби ҳаракат қилади. Худованд гуноҳга чидаб тура олмайди. Худованднинг ҳузури бор жойда гуноҳ бўлмаслиги керак.

Имонсиз одам - бу шундай одамки, у Исо Масиҳ қонини инкор этади, Масиҳ хочда келтирган қурбонлигини у қабул қилмайди. Бинобарин, бундай одамнинг гуноҳини Худонинг муқаддаслигидан ажратиб турувчи ҳеч қандай ҳимоя тўсиғи бўлмайди. Имонсиз одам ниҳоятда мушкул ҳолатда туради – у Худонинг қаҳри олдида ожиз.

Тарбиялаш мақсадида жазолаш – бу Хулр шундай усул ёрдамида имонлини ўргатади. Худо имонлини етаклаб юриб, тўлиғича Масиҳ сингари бўлишда қандай одатлар, қарашлар ва ишонч-эътиқодлар халақит беришини кўрсатади, барча иллатларни бартараф этишни ўргатади ва имонга олиб келади. Бундай жазо таълим берувчи восита ҳисобланиб, ушбу восита ёрдамида Худо бизни тўлақонли ва руҳан етук инсонларга айлантиради. Худонинг ушбу усули Муқаддас Руҳ бошчилигида руҳий хизматга таёргарланишда ёрдам беради.

Қасос олиш – бу Худо ғазабининг оқибатидир. Унинг сўнгги натижаси йўқотиш ва Худодан ажралиш бўлади. Масалан, Қоҳон уруғидан бўлган Кўрах Худога қарши исён кўтарганлари учун қаттиқ жазоландилар. Ер ёрилиб, уларнинг оила аъзоларини, Кўрахнинг ҳамма шерикларини, мол-мулки билан ютиб юборди. Бу Исроил учун аломат эди (қаранг: Рақамлар 16-боб).

Тарбиялаш мақсадида қўлланиладиган жазо Худонинг севгисига асосланган. У инсонларни ўзгаришга, улғайишга ва ривожланишга етаклайди. Масалан, Худо олдинига Марямдан ғазабланиб, уни мохов касаллигига чалинишига йўл қўйди, сўнгра унга шифо берди. Мохов касаллиги орқали Марям жазоланди ва бундай жазо аёл учун катта сабоқ бўлди, чунки аёл Мусони ноҳақ айблаган эди (қаранг: Рақамлар 12-боб).

Худо бизни жуда севади. Ҳар биримиз Унинг тимсолини гавдалантиришимизга ва том маънода, Масиҳ Танасининг ердаги бир қисми бўлишимизга У умид қилади. Биз учун жазо янгиланиш воситаси ҳисобланади. Темирни занг ва ифлосдан тозалаганлари сингари, Худо ҳам бизни ўсишимизга ҳалақит қилувчи гуноҳ ва нопокликни биздан олиб ташлайди. Худонинг покловчи севгиси кумуш ва олтинни тозалаш жараёнидаги оловга ўхшаб таъсир қилиши ҳақида пайғамбарлар бир неча бор айтганлар (қаранг: Ишаё 48:10; Мал. 3:3; Зак. 13:9).

ХУДО БИЗНИНГ РУҲИМИЗНИ ЭГИШНИ ИСТАМАЙДИ

Худонинг мақсади – бизнинг руҳимизни эгиш эмас. Руҳи эгилган инсон тўлақонли шахс ҳисобланмайди, у руҳан етук бўла олмайди. Худованд бундай одамга Ўз хизматини ишониб топшира олмайди.

Йўқ. Худо бизнинг руҳимизни эгишни хоҳламайди. У қайсар иродамизни синдиришни истайди. Худованд буни, бизнинг ҳаётимизда Унинг иродаси ғалаба қозониши учун шундай қилади. Худонинг иродаси эса доимо барчани марҳаматга олиб келади.

Болаларнинг ниҳоятда худбин бўлиб туғилиши ҳар бир ота-онага маълум. Фарзандларимизнинг энг яхши кўрган икки сўзи – бу “Меники!” ва “Йўқ!” Бу икки сўз боланинг манманлиги ва ўз ҳаётини ўзи мустақил бошқаришга интилишидан далолат беради.

Бироқ яхши ота-оналар шунга ўхшаш ўжарлик ва манманликнинг энг юқори даражаси ҳисобланмиш худбинлигига қарши курашиш кераклигини биладилар, токи фарзанд нафақат ўз ота-онасининг, балки ҳар қандай ҳокимиятнинг, шу жумладан, Худонинг ҳокимлигига ҳам бўйсунадиган бўлсин. Боланинг қайсарлигини унинг руҳини эгиш учун енгиб ўтиш керак эмас, аксинча, фарзанд етук, мукаммал, қонун-қоидага амал қилиб бўйсунадиган, камтар ва меҳрибон эр ёки хотин, суюкли ота-она, дўст, Масиҳ Танасининг фуқароси ва аъзоси бўлиб етишиши учун унга ёрдам қўрсатиш лозим.

Манманлик ва худбинликни акс эттириб турувчи бола, қайсар ва ўжар, баъзида эса қотиллик ҳаракатларига мойил бўлиб ўсади. Бундай одамнинг ёнида бўлиш катта хавф туғдиради. Бундайлар севгини қабул қилишдан ёки муҳаббат улашиш қобилиятидан мутлақо узоқдирлар. Боланинг манманлиги ва худбинлиги ўз вақтида бартараф қилинмаса, хурсанд бўлиш, севиш қобилияти ёки қониқиш ҳисси унда асло шаклланмайди.

Ота-оналар фарзандларидаги худбинларча манманликни ва онгли равишдаги бўйсунмасликни бартараф этишга ҳаракат қилганлари сингари, Худо ҳам биздаги гердайиш ва такаббурликни эгишга интилади, чунки шундай иллатлар биз Масиҳга ўхшаб севувчи ва сахий инсонлар бўлишимизга ҳалақит беради.

БИЗГА ЗАРАР ЕТКАЗИШ ХУДОГА ЁҚИМАЙДИ

Худо руҳимизни синдиришга интилмайди. Бизга азоб етказиш Унга ёқмайди. Наҳотки азоб-уқубатлар бизнинг ҳаётимизга нисбатан Худонинг режаси бўлса? Йўқ! Бизга оғриқли ва нохуш туюлган ҳолатларни юз беришига Худо бизнинг ҳаётимизда йўл қўйиши мумкин. Бироқ шундай шарт-шароитлар воситасида, яъни ёрдамида биз ўз ҳаётимизни Яратувчига тўлиқ бағишлашни хоҳлашимизга Худованд бизни етаклайди.

Бундан қуйидагича савол келиб чиқади: масиҳий маълум бир шароитларнинг бегуноҳ қурбони бўлиши мумкинми? Ҳа, баъзида. Бошқа одамлар масиҳийларга тан жароҳати ва руҳий изтироблар етказган тақдирдагина, улар маълум бир шароитнинг қурбонлари бўлиши мумкин. Бироқ Худо шундай оғриқли шарт-шароитларни маълум бир мақсадда йўл қўяётганини биз тўғри тушунишимиз лозим.

Биз ўзимизни қурбон ҳолатида кўрганимизда, ўткинчи ҳаёт билан яшай бошлаймиз ва шахсий азоб-уқубат гирдобига чўмамиз. Агар Худо бизни яхши кўришини ва танҳо Унга маълум бўлган келажакдаги хизматга бизни тайёрлашини кўрсак, биз ўткинчи азоб-уқубатларни енгишга ва олдинга қараб ҳаракат қилишга куч топамиз.

Худо - олий ҳокимият эгаси. У нимани хоҳласа, шуни тўхтатишга қодир. Лекин Худо инсон иродасига қарши чиқмайди. Агар бизнинг яқинларимиз ёвузликка юз тутсалар, уларнинг ёвузликлари туфайли биз азоб чекишимиз мумкин. Масалан, бир ичувчи ароқхўрнинг масъулиятсизлиги ва тартибсизлиги туфайли унинг бутун оиласи жафо тортади. Худо бундан хабардор. Бироқ У бизни севади ва шунга ўхшаш ҳолатларни яхши томонга ўзгартиришга қодир.

Эсимда, менга ноҳақлик ва адолатсизлик бўлиб кўринган ҳолатдан болалигимда кўп азоб чекканман. Мен эндигина тўққиз ойга тўлганимда, отам вафот этган. Онам кун бўйи ишда бўлгани сабабли, болалигим ёлғизликда ўтган. Кейин онам яна турмушга чиқди, лекин унинг иккинчи эри онамни нафақат ҳақорат қиларди, балки онамга қўшиб мени ҳам дўппосларди. Шунга қарамасдан, мен ҳеч қачон ўзимни бегуноҳ қурбон ҳисобламас эдим. Мен Худонинг суюкли бандаси эканимга жуда ишонардим. Бир кун келиб менинг тортган барча азоб-уқубатларим, албатта мен учун марҳаматга айланишига ишончим комил эди. Худонинг қандайдир мақсади бор, ана шу мақсадга эришиш учун У шундай ҳолатларнинг юз беришига йўл қўяди. Бундай мақсад нафақат менга, балки мен қачонлардир ёрдам беришим мумкин бўлган барча инсонларга ҳам тааллуқлидир.

Агар биз Римликларга Мактубда (8:28) ёзилганларга ишонадиган бўлсак, демак, бу ҳолат ҳаётимиздаги барча вазиятларга чиндан ҳам тегишли эканига ҳам ишонишимиз керак: “Биз биламизки, Худони севганларга, яъни Худо Ўз хохиши бўйича даъват этганларга ҳамма нарса яхшилик бўлиб хизмат қилади”.

Биз ҳеч қачон Худонинг маҳоратларини, ҳаттоки ёқимсиз, энг ёмон ҳолатларни эзгуликка, ижобий ва фойдали вазиятларга айлантиришида Уни чеклаб қўймаслигимиз керак. Мен ортда қолган болалигимга назар ташлар эканман, Худо менинг ёлғизлигимни ўзимга ўхшаган ёлғизларга, ҳасталарга ва ночор қолганларга ёрдам беришим ва уларга хизмат қилишим учун қўллаганини кўраман. Мен ўшандайларга баралла овоз билан шундай дея оламан: “Худо менга ёрдам берган экан, У албатта сизларга ҳам ёрдам бера олади. Худо менинг дардларимга шифо берган экан, У сизларнинг ҳам дардингизга малҳам бўлади”. Ёшлигимда бошимга тушган нохушлик ва азоб-уқубатлар мени чиниқтириб саботли қилди, оиламдаги мусибатларни енгиб ўтишимга ёрдам берди. Шунингдек, улар мени оғир дамларни бошидан кечираётган бошқа кишиларга ачиниб, ёрдам беришга ўргатди. Майли, ўшанда ниҳоятда қийналган бўлсам ҳам, ўша давр ҳақидаги хотиралар нохуш ва аянчли бўлса ҳам, мен шуни қатъий айтишим мумкинки, буларнинг ҳаммаси мен учун ҳам, шунингдек, бошқалар учун ҳам, эзгулик бўлди.

Яқиндагина бизнинг “In Touch Ministries” миссиямизга қамоқхонада узоқ муддатни ўтаб, эндигина қайтган бир маҳбусдан хат келди. У ўспирин бўла туриб, наркотик моддаларга берилиб кетгани учун жазога тортилган экан. Унинг ёзишича, у қамоқхонада руҳий уйғонишни бошидан кечирибди, ҳозирда эса ўзининг аччиқ тажрибасини ўзига ўхшаган болаларга – ўспирин-ёшларга нисбатан қўллаб, тенгдошлари томонидан ўтказилаётган тазйиқни енгишга ва наркотиклардан қутулишга ёрдам бераётган экан. Бу одам шундай ҳолатга тушиб қолгани учун ота-онасини ёки қўни-қўшниларини айбламади. У ўзи ўсиб-улғайган ўша аянчли муҳитни қораламади. Аксинча, у ўзининг хулқи-атвори учун шахсий жавобгарликни ҳис қилиб, ўша вазиятга тушган бошқа одамларга ёрдам беришга интилди. У шундай деб ёзади: “Худо ҳаммасини билиб турганини мен кўрдим. Мен наркотиклар ва худбинлик уммонига ботганимда, У мени ёлғиз қолдирмади. Мени хибсга олишларига ва ҳукм қилишларига Худо ижозат берди. Агар бундай ҳолат юз бермаганида эди, мен аллақачон ўлиб кетган бўлар эдим. Худо мени қамоқхонада асради. У мени Исо Масиҳ ҳақидаги Хушхабарни сўзлаб берган одамлар билан учратди. Озодликка чиққанимдан кейин Худо мени жамоатга олиб келди ва бошқаларга Масиҳ ҳақида сўзлашимга, У ҳар бир ўспирин дуч келган тўсиқларни қандай енгиб ўтиш ҳақида гапиришимга менга имкон берди.

Биз қандай қийинчиликларни бошимиздан кечирмайлик, Худо ҳаммасидан хабардор эканини, Худо бизни севишини ва Худо доимо ҳаракатда эканини билишимиз керак. Биз билан нималар юз бераётганига, эҳтимол, биз масъул эмасдирмиз. Қилаётган ҳаракатимизга ҳам жавобгар эмасмиз. Биз ўзимиздан ўзимиз шундай деб сўрашимиз лозим: “Бу оғриқни қандай енгишимиз мумкин? Қандай қилиб уни ўз фойдамга хизмат қилдиришимиз мумкин?”

Кунларнинг бирида олдимга бир эркак келиб деди: “Мен бир қиз билан учрашиб юрибман, бу қиз борган сари менга ниҳоятда ёқишини ҳис қиляпман. Аммо бир куни учрашув пайтида қиз унинг номусини поймол қилганларини сўзлаб берди. Кейин мен у билан келажакда ҳақиқатдан ҳам турмуш қурадиган бўлсам, мен ҳали у ҳақда кўп нарсаларни билишим кераклигини қўшиб қўйди”.

Мен унга шундай маслаҳат бердим: “Ўзаро муносабатларингни давом эттириб ривожлантиришдан олдин, сиз бу аёлга яхши бир руҳшунос топишга ёрдам беришингиз керак, токи аёл ўз ўтмишини унута олсин. Акс ҳолда сиз боши берк кўчага кириб қолиб, у ердан чиқиб кетишингиз жуда қийин бўлади”.

У менинг маслаҳатларимга қулоқ тутди. Бу аёл ниҳоятда қийинчилик билан ўзини қурбон сифатида ҳис қилишга чек қўйди. Қандайдир маънода у қурбон ролига кириб кетгандай бўлди ва унинг ўтмишидан хабардор бўлган одамларнинг унга очилишларидан таскин топаётгандай эди. Шундай қилиб аёл унинг келажагини ва бугунини тўлиқ қоронғу булутга қоплаган ўтмиши билан яшар эди. Ўтмишдаги учрашувда унинг номусининг поймол бўлиш ҳолати, ҳозирда ўзини қандай кўриши билан белгилана бошлади.

Агар бугунги кунда сиз ўтмишнинг соясида яшаётган бўлсангиз, - нажот топишдаги сизнинг тажрибангиздан ташқари, - сиз имкони борича меҳнат қилишингиз лозим. Эҳтимол, сиз ҳозиргача ўзингизни бошқалар хафа қилишига йўл қўяётгандирсиз, озодликка чиқишга ва Худонинг севгиси билан шифо топишга интилмаётгандирсиз. Сиз ўзингизни қурбон сифатида ҳис қилаётган экансиз, сиз Худонинг марҳаматига эриша олмайсиз.

Охир-оқибатда бу аёл шундай дея олди: “Мен яшашни давом эттиришим керак. Бошқатдан тўлақонли шахс бўлишимга менга ҳалақит бераётган барча тўсиқлардан Худонинг ёрдамида қандай ўтишим мумкинлигини мен тушунишим лозим”.

НИМАЛАР ЮЗ БЕРАЁТГАНИНИ СИЗ ЧИНДАН ҲАМ БИЛАСИЗМИ?

Эҳтимол, қуйидагича саволлар сизга маълум бўлса керак: “Мен билан нималар содир бўлаётганини Худо биладими?”, “Менинг азобланишим Худони хавотирга соладими?” Аммо, сиз ўзингизга беришингиз лозим бўлган, сиз учун янада қизиқроқ ва фойдалироқ бўлган бошқа саволлар ҳам бор:

  • Мен билан нималар юз бераётганини ўзим биламанми?
  • Худо ҳаётимда нималар қилаётгани, мени  ташвишга солаяптими?

Худо сиз учун нималарни ҳозирлаб қўйганини У билади. Сиз улар ҳақида биласизми? Худованд сизнинг ҳаётингизда нималар қилаётганини тушунасизми?

Ўтмишимиз биз учун аниқ ва тушунарли бўлганда, баъзида биз бунга ретроспектив тарзда, яъни ўтмишга қаратилган назар билан қараймиз. Мен ўз ҳаётимга назар ташлаганимда, Худо мени қандай қилиб ўзгартирганини аниқ кўраман. Мен руҳан тушган, эзилган ва дилхаста эдим. Ҳаммангиз сингари азоб чекиш ва оғриқни ҳис қилишдан мен лаззат олмас эдим. Аммо бир нарсани мен қатъий айта оламан: Худо нималарни амалга оширган бўлса, мен Ундан миннатдорман. Унинг болға зарбасининг ҳар бир ўрни ва қалбимдаги Унинг тиғидан қолган чандиқ, ҳар бир томчи кўз ёш ва ҳар бир доғ, ҳар бир ҳафсаланинг пир бўлиши ва ҳар бир кўнгил қолиш, мен тўлиқ Худога тегишли эканимни ҳис қила олишимдан дарак бериб туради.

Худо сизнинг ҳаётингизда амалга ошираётган ишларни очиб беришини Ундан сўранг. Сиз оғир аҳволга тушиб мусибатлар чекканингизда, У сиз учун ва сиз орқали нималар қилишни ўйлаганини Ундан сўранг.

Худо сизда нималарни қилаётганини ҳисобга олган ҳолда, ўз муаммоларингизга назар ташланг.

Мен сизга қуйидагича саволни берсам бўладими: “Абадиятда Худо сиз учун ҳозирлаб қўйган ҳузур-ҳаловатдан воз кечиб, ҳаётингизда мустақил бирор нарсага эришишга тайёрмисиз?” Ишончим комилки, сиз ижобий жавоб бера олмайсиз. Ахир бу ўткинчи оламда Худонинг беқиёс ҳузур-ҳаловатидан ўзга ҳеч нарса йўқ. Сизнинг ҳаётингиз борасида Худонинг қимматбаҳо буюк мақсадларига ҳеч нарса тенг кела олмайди.


Книга на Узбекском языке: Страдание во благо (Чарльз Стенли)

В своей книге пастор Чарлз Стенли показывает, что страдания - это орудие, которое Бог использует для того, чтобы дать нам благословение. Такой взгляд на страдания - невероятная сила, способная помочь нам принять любые испытания и трудности, зная, что они послужат нам во благо.
Иногда жизненные обстоятельства причиняют нам такие страдания, что мы, кажется, не в состоянии перенести их. Смерть любого человека, потеря работы, продолжительная болезнь - все это несет в себе боль, навсегда изменяя нашу жизнь. Но в этом есть нечто большее: страдания могут принести нам такие благословения, которых мы не обрели бы иначе.
Как показывает Чарлз Стенли, Бог сокрушает нас, допуская трудные времена в нашей жизни, чтобы привести нас к духовной зрелости, более тесному общению с Собой, более эффективному служению. Бог обязательно даст нам сил, чтобы перенести страдания, Он обратит их во благо, даровав благословения, доступные лишь тем, кто был сокрушен.



Shu bobni eshitish:


AUDIOKITOB ►
butun kitobni tinglang

Kitoblar

Qaysi kitoblarni tinglashni istaysiz?
Qaysi kitoblarni tinglashni istaysiz?

docs.google.com/forms

Xush kelibsiz!

Яхши аудио Китоблар
Audiokitoblar Uzbek tilida


Kinolar va Multiklar
Kinolar Uzbek tilida


Audiokitob - Injil Uzbek tilidagi. Yangi Ahd
Audiokitob Injil Uzbek tilidagi. Yangi Ahd


Аудио Кутубхона
Audiokitob Uzbek tilida

Telegram bot: @audio_kito_bot
Kanal: @kitoblar_elektron_uz



Sharhlar

...ҳар куни — байрамнинг биринчи кунидан охирги кунигача Худонинг Таврот китобидан ўқиб берди...

...kunidan oxirgi kunigacha Xudoning Tavrot kitobidan o‘qib berdi...
Naximiyo 8:18



Yaxshi audio kitoblarni yuklab oling uzbek tilidagi

Турмуш ўртоғингиз нотўғри ёъл тутганда, Сиз тоғри ёъл тудинг (Лесли Верник)    Матонат соҳиби (Джош Макдауелл)    Бахтли оила (Абдулла Рашидов)    Zamonamiz durdonasi (Nikolay Boyko)    Худди Исо Каби (Макс Лукадо)    Уни Нажоткор деб аташлари таажжубли эмас (Макс Лукадо)    Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Дарбадар ўгилнинг қайтиши (Генри Нувен)    Худо жуда яқин келди (Макс Лукадо)    Эски Аҳд аёллари ҳақида вазлар (Чарлз Спержен)    Iso bizning taqdirimiz (Vilgelm Bush)    Сиз осмонда қилолмайдиган иш (Марк Кехилл)    Дарбадар ўғил (Чарлз Спержен)    Ҳомиладорлигим кундалиги (Вера Самарина)    Иброҳимнинг оиласи: парчаланган шажарани шифолаш (Дон Мак-Керри)    Зулматдаги нур (Доктор Джеймс ва Ширли Добсон)    Митти Тиллақўнғиз ва Серқуёш ўтлоқзор аҳолиси (Майя Огородникова)    Подшоҳнинг сири  (Урусла Марк)    Яна қароқчилар қўлидами? (Урусла Марк)    Қароқчиларникидай  эмас (Марк Урусла)    Эътиқод уфқлари (Георгий Винс)    (Биродар Андрей ва Алекс Янсен) Сирли масиҳийлар    Масиҳийлик таълимоти асослари (Роберт Спраул)    Ҳаёт бўронларига бардош беринг (Пол Эстебрукс)    Абадийликка ишонаман (Николай Ерофеевич Бойко)    Ўсмир ибодатининг кучи (Сторми Омартиан) kitob Uzbek tilida    Чегарасиз хает (Ник Вуйчич) kitob Uzbek tilida    Севимли инсоннинг ҳаёти (Генри Нувен) kitob Uzbek tilida    Довюраклар (Макс Лукадо) kitob Uzbek tilida    Бирга қилинган ибодатнинг қудрати (Сторми Омартиан) kitob Uzbek tilida    Хузур халоват амрлари (Джон Макартур) kitob Uzbek tilida    Саботли инсон (Джош Макдауелл) kitob Uzbek tilida    Shijoatkor (Nik Vuychich) kitob Uzbek tilida    Мақсад Сари Йўналтирилган Ҳаёт (Рик Уоррен) kitob Uzbek tilida    Чалғитиш номли душман (Джон Мэйсон) kitob Uzbek tilida    Мафтункор Гўзаллик (Джон ва Стейси Элдридж) kitob Uzbek tilida    Севги ва ҳурмат (Эмерсон Эггерих) kitob Uzbek tilida    Ayollar... (Nensi Demoss) kitob Uzbek tilida    Хакиат асоси (Джон Стотт) kitob Uzbek tilida    ИБОДАТГЎЙ АЁЛНИНГ КУЧИ (СТОРМИ ОМАРТИАН) kitob Uzbek tilida    ТЎҒРИ ҚАРОР (Джош ва Дотти Макдауэлл) kitob Uzbek tilida    Нега? (Филип Янси) kitob Uzbek tilida    Hayotdagi yetakchilik va ijodiy salohiyat (Rik Joyner) kitob Uzbek tilida    Ishayo 53 sharxlar (Mitch Gleyzer) kitob Uzbek tilida    Xudoga qay tarzda manzur bolish mumkin (Robert Charlz Spraul) kitob Uzbek tilida    Mukaddas ruxning siri (Robert Charlz Spraul) kitob Uzbek tilida    Ota-ona ibodatining kuchi (Stormi Omartian) kitob Uzbek tilida    Muhabbat tilsimi (Djosh Makdauell) kitob Uzbek tilida    Xudoning qalbiga mos erkak (Jim Jorj) kitob Uzbek tilida    Enaga yordamga shoshadi (Mishel Larou) kitob Uzbek tilida    Bolaning nazaridagi qahramon (Djosh Makdauell) kitob Uzbek tilida    G‘alamisning xati (Klayv Steyplz Lyuis) kitob Uzbek tilida    Dolzarb Savollarga Javoblar (James Paker) kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    kitob Uzbek tilida    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Bolalar Audiokitob Uzbekcha    Bolalar kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audio kitob Uzbekcha    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Audiokitob Uzbek tilida    Hamdu Sanolar Uzbekcha    Hamdu Sanolar - Imon yuli. Uzbek musika



Kitobook – Kitoblar, AudioKitoblar: Инжил ва Muqaddas Kitob ва Инжил Каракалпак